Vlada je sa zakašnjenjem od tri sedmice utvrdila predlog budžeta za narednu godinu koji će iznositi 2,384 milijarde eura i poslala ga Skupštini. Budžet će se sa 1,828 milijardi finansirati iz izvornih prihoda, dok nedostajuća sredstva u budžetu iznose 556 miliona eura. Nedostajuća sredstva će se sa 370 miliona finansirati iz kredita i pozajmica, sa šest miliona od prodaje imovine i sa 180 miliona korišćenjem depozita, kako je „Dan” i najavio prije mjesec dana. U ovoj godini Vlada je budžetom predvidjela pozajmicu od 940 miliona eura.
Osim što će se ponovio zadužiti više stotina miliona eura, Vlada će izdati 83 miliona eura garancija. Za kreditni aranžman između EPCG i Njemačke razvojne banke (KfV) 33 miliona, za kreditni aranžman između ŽICG i KfV 14 miliona, za kredit ŽICG kod EIB-a 13 miliona, zatim za kredit Regionalnog vodovoda kod EBRD-a za realizaciju tri projkekta 12 miliona i 11 miliona za kredit Regionalnog vodovoda kod komercijalne banke za potrebe regulisanja otplate duga po osnovu izvršne presude prema Štrabagu.
Izdaci u 2019. godini su planirani na 1,97 milijardi, deficit je projektovan na 142,2 miliona, za otplatu duga će se platiti 373,6 miliona, dok će izdaci za kupovinu hartija od vrijednosti iznositi 40,2 miliona. Tekući budžet iznosi 910,7 miliona, budžet državnih fondova 700 miliona, dok je kapitalni budžet 302,9 miliona. Transakcije finansiranja iznosiće 432,35 miliona, a rezerve 20 miliona.
Izvorni prihodi od 1,828 milijardi će se finansirati sa 1,64 milijarde od poreza i doprinosa i sa 181 miliona od ostalih prihoda. Izdatke od 1,97 milijardi će činiti tekuća budžetska potrošnja od 1,63 milijarde, kapitalni budžet sa 320 miliona i 18,5 miliona otplata obaveza iz prethodnog perioda.
Predlog budžeta juče su predstavili ministar finansija Darko Radunović i njegov pomoćnik Bojan Paunović, koji su kazali da je za plate izdvojeno deset miliona više. Izdaci za bruto zarade su planirani na 472 miliona eura. Prema njihovim riječima, izdaci za usluge su manji za oko dva miliona eura. U usluge spadaju, između ostalog, službena putovanja telefoni i reprezentacija. Vlada će u narednoj godini za službena putovanja izdvojiti pet miliona, za telefone šest miliona, rentu 9,8 miliona eura, a za kamate čak 95,75 miliona.
Za prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja biće izdvojeno 429 miliona, za prava iz socijalne zaštite 81 milion, oblasti iz zdravstvenog osiguranja i zaštite skoro 30 miliona. transferi institucijama, pojedincima, nevladinom i javnom sektoru iznosiće 209 miliona.
Predstavljajući predlog budžeta, Radunović je kazao da su budžetski prihodi uvećani za 190 miliona, a da je deficit smanjen sa 5,5 odsto na 3,8 odsto BDP-a.
– Predlogom budžeta nijesu predviđene nikakve nove mjere fiskalne konsolidacije. Tekuća potrošnja će se u potpunosti finansirati od izvornih prihoda i suficit tekuće potrošnje će iznositi 197 miliona. Imaćemo rast prihoda za 71 milion, povećna ulaganja u infrastrukturu, poljoprivredu, sport. Povećaćemo izdvajanja za penzije u skladu sa zakonskim usklađivanjima penzija. Plate će se redovno isplaćivati – rekao je Radunović.
Istakao je da neće povećavati minimalnu zaradu niti smanjivati poresko opterećenje na plate. Izjavio je i da će nastojati da se dominantno zaduže na domaćem tržištu.
Paunović je kazao da će se iz kapitalnog budžeta 100 miliona utrošiti na realizaciju 150 projekata, te da se u narednoj godini očekuje završetak 30 projekata. Najveće povećanje budžeta, kako je kazao, imali su Ministarstvo poljoprivrede, Fond zdravstva i Ministarstvo finansija, dok su smanjeni troškovi rente, socijalne zaštite i izdvajanja za tehnološke viškove.
Skupština će uskoro raspravljati o predlogu Zakona o budžetu, kao i o predlogu Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji je takođe usvojen na sjednici.D.M.

Prihodi od prodaje idu za NATO

U predlogu Zakona o budžetu je navedeno da prihodi koje Ministarstvo odbrane ostvari od prodaje naoružanja i vojne opreme, prodaje i izdavanja bivše vojne imovine (nepokretnosti) i pružanja usluga, kao i sredstva po osnovu refundacije troškova od strane NATO izvršiće se do iznosa od pet miliona eura i služiće za finansiranje realizacije partnerskih ciljeva i opremanje Vojske u skladu sa NATO standardima uključujući i uniforme, kao i poboljšanje stambenih pitanja pripadnika Vojske i Ministarstva odbrane Crne Gore.
– Ove izdatke Ministarstvo odbrane evidentiraće na izdacima: 4131-Administrativni materijal, 4415-Izdaci za opremu, 4416-Izdaci za investiciono održavanje i 4513-Pozajmice i krediti pojedincima, kao prihod od sopstvene djelatnosti do visine njihovog ostvarenja – piše u predlogu.

Državna pomoć manja nego u 2016.

Vlada je na sjednici donijela i odluku o Energetskom bilansu Crne Gore za narednu godinu, koji obuhvata bilanse električne energije, uglja, nafte, naftnih derivata i biogoriva, kao i godišnju analizu učešća energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji.
Vlada je usvojila i godišnji izvještaj o dodijeljenoj državnoj pomoći u Crnoj Gori u prošloj godini. Lani je dodijeljeno 19,7 miliona državne pomoći, što je za milion manje nego u 2016. Trećina pomoći je data na terioriji Glavnog grada.

Voditi računa o svakom euru

Premijer Duško Marković je saopštio je da se mora voditi računa o svakom euru, jer se jedino na takav način mogu stvoriti pretpostavke da građani direktno osjete benefite kvalitetne ekonomske politike. On je na sjednici Vlade, prilikom razmatranja predloga zakona o budžetu za narednu godinu, istakao potrebu nastavka racionalnog odnosa prema budžetskoj potrošnji.
– Mora se voditi računa o svakom euru, jer se jedino na takav način mogu stvoriti pretpostavke da građani, prije svega penzioneri, zaposleni u prosvjeti i zdravstvu, direktno osjete benefite kvalitetne ekonomske politike Vlade – rekao je Marković.
Iz Vlade je saopšteno da su na sjednici usvojene projekcije makroekonomskih i fiskalnih pokazatelja do 2021. godine, koje su predstavljale polaznu osnovu za izradu zakona o budžetu za narednu godinu.